Stvaralačka avantura Slobodana Kneževića traje više od tri decenije. U tom periodu ovaj umetnik je ostvario izuzetno bogat i zanimljiv opus. Prevashodno grafičar, Knežević se isticao listovima jednostavnih sadržaja i motiva, jasne plastičke artikluacije i precizne izvedbene definicije. Radoznali istraživački duh često ga je odvodio u neke "granične oblasti" proklamovanih umetničkih disciplina: od papirne melase i reciklirane hartije ovaj umetnik stvara svoje "kARTone" - specifične tvorevine slojevite materijalizovane strukture. Takođe, brojne su varijacije Kneževićevog bavljenja papirom, radovima sa papirom i od papira... Kao autentične objekte on je na izložbama prezentovao i grafičke ploče sa materijalizovanim slojevima peska i boje (tehnika karborundum) a koje su, posle otiskivanja, dobile status samostalnog umetničkog dela. Ono što spaja skoro sve domene umetnikovog interesovanje jeste jedan plastički redukcionizam. Knežević stvara jednostavne ali slojevite plastičke strukture, tvorevine u kojima nastoji da iskaže jasnu, preciznu i čitku likovnu misao. Pri tome, osim u radovima ranog (pro)figuracijskog preludijskog perioda, Slobodan Knežević konstantno nastoji da autentičnim i jednostavnim likovnim jezikom iskaže esenciju vlastitih doživljaja. Pri tome, Knežević je umetnik koji odista poštuje autentičnu modernističku strukturu, umetnik koji večito nastoji da vlastito delo sazda kao autentičnu likovnu strukturu u kojoj likovni elementi (linija, boja,forma, materija) posedujuemancipovanodejstvo.
U tom smislu treba posmatrati problem geometrije u opusu Slobodana Kneževića. Jer, očito je da sopstvenu osećajnost ovaj umetnik ne izražava načinima ekspresionizma već da je "obrazlaže" racionalističkim iskazima. Osnovna opsesija ovog umetnika je da u vremenu u kome živimo iznađe i vaspostavi red, sklad i harmoniju. Ta načela neoplasticizma, čini se, najvidljivija su upravo u seriji radova koje umetnik predstavlja ovom izložbom. U slikama rađenim akrilikom na papiru, nastalim posle 2000-te godine, Knežević je eksplicitni geometrista. Na neutralnom svetlom i minimalistički bojenom fonu on povlači crne, moćne, široke, lenjirski prave linije, vertikale i horizontale. U rasporedu tih linija, u njihovoj mreži, u njihovim međusobnim pozicijama i odnosima, zapreteni su impulsi umetnikove osećajnosti. Jer, po neki put, Kneževićeva geometrija nam izgleda logično-nelogična, ona nas zbunjuje pravcima rasprostiranja crnih linija, njihovim iznenadnim lomljenjem, susretanjima širokih i tankih crta, nastavljanjem ili prekidanjem... Umetnik veoma često, po svom vlastitom nahođenju, u izložbenim postavkama ove svoje crteže spaja u diptihe, triptihe ili poliptihe, te pri tom iznalazi samo sebi znane i logične spojeve - koji zapravo i nisu ništa drugo nego iskazivanje stanja svesti i osećanja u datom trenutku. Zbog toga možemo zaključiti da je, kao na koordinatnom sistemu, u ovim slikama na papiru, vidljiva je i merljiva umetnikova ekspresivna uzbuđenostpredcivilizacijskimtemama, predzbivanjima u vremenu u komeživimo.
Pored radova u kojima dominira utisak plošnog geometrizma, Knežević je naslikao i nekolicinu slika u kojima se, uvođenjem dijagonalnih linija ostvaruje i utisak"dubine" te svo to crtovlje tvori utisak svojevrsne imaginarne prostorne konstrukcije. U nekim listovima problem prostorajejošeksplicitnije naglašen kružnim perforacijama kojeumetnikotvara usred slike.Tostvara mogućnost sagledavanja kroz sliku, viđenjeonoga što se dešava iza; ili, još uzbudljivije uključivanje vidljivih protoka impulsa svakodnevlja u kontekst naslikanih geometrijskih sistema. Dakle, na ovim slikama Slobodan Knežević ne teži zatvorenom vizuelnom sistemu. Njegova umetnost nema samo to intimističko značenje. Radi se o jednom kultivisanom i samosvesnom umetničkom stvaraocu. Iz pozicija relacione estetike ove geometrijske slike jasno ukazuju na "primenjljiv" angažovani stav: usred vremena višedecenijske i transformišuće krize, usred žestokih i teških tranzicijskih lomova u našem društvenom okruženju, one poseduju načela harmonije i konstrukcije. Knežević uspostavlja i nudi (geometrijski) sistem.Tako njegova dela, svojom plastičkom konstitucijom, usklađenim odnosima, smislenim linijskim spojevima, konstrukcijom i racionalizmom - mogu biti svojevrsni recept za delotvorno ponašanje kojim je moguće prevladati opšte osećanje epohalne krize u koju smo tako duboko zagazili tokom vremena prekretnice vekova i milenijuma...
Zbog toga ovaj korpus radova Slobodana Kneževića treba prihvatiti kao adekvatan, odgovoran i meritoran umetnički odgovor aktuelnostima sveta i vremena u kome živimo.
Sava Stepanov
