Kritike

Ljiljana Ćinkul: Noćne svetline nad Dunavom

"Noćne svetline nad Dunavom", novi ciklus grafika Slobodana Kneževića, svojim tematskim asocijacijama vezuje se za mesece bombardovanja novosadskih mostova na Dunavu (1999) na koje autor gleda sa terase svog ateljea. Dominantan vibrantni motiv mrežastih struktura osnove, dodatno oživljene geometrizovanim linijskim tokovima, evocira šum i bljeskanje svetlosti vode, kao svojevrsne refleksije jakih memorijskih kodova i autorove senzibilnosti. Očito, Knežević u svom radu nadilazi puristički hladan koncept minimalizma i kroz treperavu površinu koja stvara iluziju teksturalnosti čini da grafički otisak diše.

U bioenergetskom potencijalu kontinuiranog istraživanja medija grafike on je razvio sistem igre i "slobode večno svežih početaka" (Nora Griffin) relativizujući formalističke tradicije geometrijske apstrakcije i/ili primenu egzaktnih matematičkih modela; u sofisticiranim likovnim geometrizovanim strukturama nazire se autorova težnja za plastičnom analizom primarnih elemenata i dostizanju dobro temperovanog i harmoničnog sklada idejnih i procesualnih tokova. Toj plemenitosti utiska doprinosi i ručna izrada papira za jedan broj grafičkih otisaka kao i sam kvalitet medija - suve igle. Uritmovanim linijskim strukturama živih geometrijskih tokova ostvarena je suptilna dinamika kompozicije u kojima variraju doze nijansirane ekspresivnosti. Ciklusom "Noćne svetline nad Dunavom" Knežević nastavlja da produbljuje sopstveni poetski diskurs koji se odvija između problemskih okvira (ne tako strogih) geometrijskih struktura paralelno u medijima crtež-kolaž-grafika. Na bazi otvorenog sistema reducirane, jednostvne geometrijske forme nastaju kao živi procesi ponavljanja sa malim razlikama motivišući obnavljanje vitalnosti autorovih konternplativnih potencijala. U tim kreativnim procesima stanje mogućeg (M. Arsić) sačuvaloje svežinu i nezasićenost repeticijom, a segmenti lavirinta, kako se Kneževićeva kompozicija može iščitavati i interpretirati, produbljuju konceptualne moći harmonizovanih struktura.

Već je u praksi konstatovano da živimo u vremenu brzine, spektakla (Veliki brat i slična ponuda zaglupljujućih Hleba i igara), alijenacije, agresije, straha i beznađa, rasute pažnje, potrošačkog carstva. Danas vapimo za lekom koji će po/vratiti ljudima radoznalost, egzistencijalni smisao, duhovnost, nepatvorenost, kosmičku harmoniju, empatiju, starinsku dobrotu. Pored vaspitanja i kulture, kao konstantnih civilizacijskih normi, profetska uloga umetnosti, njena ekskluzivnost i entuzijazam stvaranja, najbolji je i nezamenljiv put ka povratku sebi/samospoznaji i univerzalnim/humanim vrednostima neophodnim da preživimo Luciferova iskušenja biblijskih razmera.

Ljiljana Ćinkul

Grafike karborundum

Iz galerije "Grafike karborundum"

Kartoni 1

Iz galerije "Kartoni 1"